Прихватам
Овај сајт користи колачиће, уколико наставите са његовим коришћењем сматра се да сте сагласни са нашом политиком приватности.

У част проф. др Татомиру Анђелићу

21. 12. 2011

Технички факултет у Чачку одао је почаст професору Татомиру Анђелићу научним скупом посвећеним истраживачком стваралаштву овог научника. О томе су, свако из свог угла, говорили председник САНУ Никола Хајдин, професорка Катица Стефановић Фридрих, докторант и дугогодишњи Анђелићев сарадник, као и бројни професори са техничких и факултета природних наука у Србији.
Научни скуп на Техничком факултету: Никола Хајдин, Јерослав Живанић и Милић Ђекић

 

Град Чачак и Технички факултет у Чачку  организовали су научни скуп „У част професору др Татомиру Анђелићу“, који је био посвећен истраживачком стваралаштву овог научника. О томе су, свако из свог угла, говорили председник САНУ Никола Хајдин, професорка Катица Стефановић Фридрих, докторант и дугогодишњи Анђелићев сарадник, као и бројни професори са техничких и факултета природних наука у Србији.Тензорски рачун, рационална механика или матични и векторски рачун, термини су који за велику већину људи не представљају ништа друго сем неразумљивих и апстрактних научних појмова. Без њих се, међутим, не може ни замислити развој модерне механике, чији је зачетник на просторима бивше Југославије био професор Татомир Анђелић (1903-1993), светски признати математичар, физичар, астроном и механичар родом из Мрчајевацима.
И поред великих научних достигнућа, за некадашњег директора Математичког института САНУ и човека захваљујући коме је читава посада свемирског брода ’’Аполо 11’’ дошла у Београд само три месеца након спуштања на Месец, у његовом родном крају недовољно се зна. По њему,  име носи мрчајевачка основна школа.

- Професор Анђелић је радио на веома спонтан и ненаметљив начин. Као ђак београдске гимназије схватио сам да имам посла са, за средину тог времена, мало чудним човеком. Разликовао се од осталих професора у томе што је нас ђаке гледао као студенте, иако смо били балавци – рекао је Хајдин у Чачку, присећајући се гимназијских дана.

 

Много чвршћу сарадњу са својим професором Хајдин је остварио коју деценију касније када је био његов асистент на Природно математичком факултету и сарадник на Математичком институту САНУ. Академик Хајдин истиче немерљив допринос Татомира Анђелића механици као научној грани, јер је међу првима у тадашњој Европи уочио колико је њена теоријска и практична примена битна за укупан развој технологије, а посебно инжењерских наука.
- Пре свега хахваљујући труду Татомира Анђелића, југословенска механика педесетих и шездесетих година прошлог века била је четврторангирана у свету, одмах иза руске, америчке и пољске. Дао је огроман допринос развоју научне гране која много значи за прогрес једне нације и душтва – истакао је Хајдин.
Велику улогу у формирању Татомира Анђелића као научника одиграли су великани српске науке са којима је рођени Мрчајевчанин сарађивао у младости – Милутин Миланковић и Антон Билимовић.